TIŠINA I JECAJI RANJENOG GRADA

 
Krvava zora sviće
Hladno jutro se budi
Iz tame podruma
Izlaze ljudi

Nad ranjenim gradom
Tišina se kao avet nadvila
Hladnoća pod kožu uvukla
Uvukla se u srce u dušu

Samo šapat majke se čuje
Što djetešce umiruje
Zavežljaj grčevito stišće
Suze teku tuga pritišće

Krci i jauci se čuju
I tiha molitva krunice
Kratki rafali priču
O pobjednicima pričaju

Divljački glas proziva
Prijatelja traži
Da mu muku
Krvavim nožem skrati

Ime je upisano
Ispod je stajalo
Krvlju uprljano
Nestao

Nestao si ali tvoj glas
Još živi u nama
Još odzvanja
Alejama ranjenoga grada

Glas koji je hrabrio
Koji je umirao
Sa svojim Vukovarom
Ranjenim gradom