ZVIR IL' NEMIR

 

Sunce zalazi, večer pada,

u meni nemir vlada.

Nemir u utrobi, nemir u duši,

toliko nemira da me guši.

 

Jel  zvir il' nemir?

Jel  spava  zimski san?

Ko zna možda sutra

zaželi ukrasti mi dan.

 

Pada noć u krevetu mi je poć

Ipak ostajem i čuvam stražu,

neprijatelj nikad ne spava, kažu.

U sebi osjećam nemirnu gnjavažu.

 

Zvir il' nemir  ulaze u tamnu noć.

Tijelo u borbi i grču priča svoju priču.

Noć je duga zoru dočekati triba,

da bi jutrom rješija se briga.

 

Zvir il nemir, koga više briga?

Ničija smo mi briga.

Strvinari brigu brinu.

Zbog nas, dal potrošit kunu?