CRLJENICA I KAMEN LJUTI

Poć mi je na kamen ljuti
Tamo di me znaju ljudi
Di svaki kamen znaden
Di udariše mi znamen 
 
Škrta zemlja me doziva
Crljenica sebi me vuče
I drača koja je izresla
Oko stare kamene kuće
 
U mislima još uvik mi je
Dičija igra i povik stariji
Janjci što nestrpljivo stado čekaju
U sumrak dok u jedno se stapaju
 
Kuće se šćućurile
Kamene vace izblidile
Škure se jedna na drugu
Da ne padnu prislonile
 
Oko kuća prolazin
Nikoga se više ne čuje
Ni mačka da zamjauče
Niko da se dovikuje
 
 
J.K.Klajo